Danas je Božić. Mir Božji. Hristos se rodi!


Objavljeno | 07.01.2018  
Tekst se nalazi u kategoriji Arhiva vesti

12675_Cesnica-02--foto-Vladislav-Mitic

Svima koji danas proslavljaju dan Hristovog rođenja, MC Srem čestita ovaj praznik Božićnjim pozdravom “MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI”, sa podsećanjem da je Božić praznik mira i ljubavi, praštanja i mirenja, sloge i jedinstva.

Patrijarh srpski Irinej, pozvao je u božićnoj poslanici vernike da u miru i ljubavi proslave Božić.

On je upozorio da je čovek danas, više nego ikada, u opasnosti da zameni Boga satanom, lažnim božanstvom i lažnim znanjem, a istinsku ljubav telesnom pohotom i nadmenošću življenja.

Božić, je zajedno sa Uskrsom, jedan od najvećih hrišćanskih praznika.
Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana ranije božićnim postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela.

proslava-pravoslavnog-bozica-u-bih-mir-izmedju-covjeka-i-boga-koji-daje-nadu-u-spasenje_0

Prema običajima, na Božić se rano ustaje, pre Sunca, a važna ličnost u proslavi je i položajnik od koga se očekuje da u kuću unese radost i veselje.

Vernici se pozdravljaju sa rečima “Mir Božji. Hristos se rodi” i otpozdravljaju sa “Vaistinu se rodi”.

Posle 40 posnih dana, ovaj je prvi ”mrsni” dan.

Božić okuplja celu porodicu, a mesi se česnica u koju se stavljaju novčić i razni drugi simboli. Ko od ukućana nadje neki od simbola, veruje se da će na tom polju biti najuspešniji.

Pored SPC, Božić 7. januara proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Gruzijska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.

Od kad se slavi Božiæ

Božiæ se slavi od apostolskih vremena, ali je u poèetku slavljen istovremeno sa praznikom Bogojavljenja. Kao datum Hristovog roðenja, 25. decembar, uveden je u èetvrtom veku, u vreme cara Arkadija.

Ovaj datum hrišæanske crkve i danas poštuju s tim što se, prema Julijanskom kalendaru, 25. decembar poklapa sa Gregorijanskim 7. januarom, pa pravoslavne crkve koje poštuju julijansko vreme tog dana slave praznik Roždestva Isusa Hrista.

Na Božiæ hrišæanske crkve slave dolazak Spasitelja ljudskog roda, koji je došao meðu ljude da im ukaže na vrednosti vere u ljubav, da ih izmiri sa Bogom koga su se odrekli poèinivši prvi greh.

Predanje kaže da je pred roðenje Hristovo rimski imperator Avgust naredio popis stanovništva u carevini, pa se svako morao naæi u mestu odakle su njegovi preci.

Marija od roda Davidova i njen saputnik Josif vratili su se tom prilikom u Vitlejem i tu se skromno smestili u peæini u kojoj su pastiri sklanjali stada od nepogoda.

Bogorodica je, kako je zapisano, u slamu povila novoroðenog spasitelja i poklonila mu se kao Bogu.

“U isto vreme, nad zemljom izraelskom pojavi se velika sjajna zvezda koja beše neobièna i stoga što se nije kretala od Istoka ka Zapadu, veæ se kretala prema Jugu, a ne beše na visini kao sve zvezde veæ u visini ptièijeg leta”.

Zvezdu su èetrdeset dana pratili trojica mudraca, prema predanju Gaspar, Valtazar i Melhior, koji su stigavši u Jerusalim pošli caru Irodu koji ih je lukavo zamolio da mu jave gde se dogodilo èudesno roðenje jer bi on hteo da se pokloni tom detetu proroèanstva.

Kako dalje kaže jevanðelsko predanje, u Vitlejemskoj peæini nad kojom se zaustavila najsjajnija zvezda, mudraci su se poklonili detetu “kao caru nad carevima i darivali ga zlatom, a potom tamjanom kao Boga i smirnom kao prvosveštenika i uèitelja”.

Mudraci se nisu vratili Irodu, veæ su drugim putem otputovali, a Irod je, u strahu za svoj carski presto, naredio da se u Vitlejemu pobiju sva muška deca do dve godine, nadajuæi se da æe meðu njima biti i novoroðeni Isus.

Ubijeno je 14.000 dece, ali je sveta porodica prebegla u Misir u Egiptu, gde je živela do Irodove smrti.

Srpska pravoslavna crkva Božiæ slavi tri dana, koji su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom.

Drugi dan Božiæa je Sabor presvete Bogorodice koji crkva posveæuje Bogomajci u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se treæeg dana slavi sveti arhiðakon Stefan.